Godine 1823. Lokhart objavljuje antologiju drevnih španskih romansi. Antologija je menjala ime, na način koji je od značaja za tezu, i time ćemo se baviti kasnije. Za sada recimo da je antologija isprva nosila naslov Španske balade. Lokhartovu antologiju je objavio tada najuticajniji izdavač – Džon Mari (John Murray). (Bryant 1973/2015, 28)
Lokhart generalno važi za osobu koja je španske balade približila engleskoj publici (Bryant 1973/2015, 28, Buceta 1924, 502; MacBeth 1935, 145; Saglia 2009; Lang 1897, 313). Neosporan pokazatelj njegove popularnosti bile su reči Vilijama Giforda u pismu Skotu od 13. februara 1823: „Neke od prevoda znam napamet“ (navedeno u Saglia 2009). 
Lokhartova antologija španskih romansi prikazana je odmah anonimno u Blackwood's Magazine 1823. Bila je veoma popularna i dobro prihvaćena (MacBeth 1935, 38, 145; Buceta 1924, 511; Umphrey 1945, 48; Bryant 1963, 296; Smith 1932, xvii). Salja za Lokhartovu kolekciju balada kaže da je bogata i homogena (Saglia 2009). Iste te godine počele su i prve parodije na španske balade u Blackwood’s Magazine (Buceta 1924, 512).
Lokhatove španske balade su doživele nekoliko izdanja do kraja XIX veka, najluksuznije, ilustrovano izdanje objavio je Mari 1841. godine, sa vinjetama, naslovnom stranicom i ivicama koje je nacrtao arhitekta Oven Džons (Owen Jones), jedan od viktorijanskih autoriteta za Alhambru i mavarsku arhitekturu i ukrase (Saglia 2009). Ovo izdanje pokrenulo je nov talas prikaza balada u časopisima, čak tri u 1841. godini, u The London and Westminster Review, u The Monthly Review i The Edinburgh Review . Povodom ovog izdanja pisala je i „naša“ Talfj 1842. za The North American Review.
Lokhart je pre antologije prve prevode španskih romansi objavio u Edinburgh Annual Register i Blackwood’s Magazine. Godinu 1820. obeležilo je i objavljivanje izuzetno značajnog Lokhartovog članka sa prvim prevodom sa španskog, The Death of King Juan of Castel and Don Raymond of Butrago sa starošpanskog. Prvi Lokhartov prevod španske balade izašao je, dakle, u februaru 1820. u Edinburgh Annual Register (Lang 1897, 229; Bryant 1973/2015, 28; Buceta 1924, 505; Saglia 2009). Broj je, inače, trebalo da izađe 1816. Buseta kaže da je Lokhart pisao umesto Voltera Skota (Buceta 1924, 505).
Lokhart objavljuje u Blackwood's Magazine dve balade 1821. godine (Bryant 1973/2015, 28). Takođe, još dve verzije španske romanse objavljuje u listu The Anniversary 1829. godine (MacBeth 1935, 49).
Neki od Lokhartovih prevoda španskih romansi našli su se u izdanju Don Kihota iz. maja 1822. Lokhart je objavio i izdanje Moteovih (Peter Anthony Motteux) prevoda Don Kihota koji, pored detalja iz života Servantesa, otkrivaju i mnogo interesantnih činjenica o temi i španskoj književnosti uopšte, uključujući i prikaze 28 španskih balada, uvedenih kako bi se razjasnile brojne aluzije na književnost balada kojima obiluju stranice španskog klasika, od kojih je 22 objavio u antologiji. (MacBeth 135, 41) Uređivački posao na izdanju Don Kihota započeo je Skot, ali je ono što je uradio prosledio Lokhartu: „Mislio sam da to uradim sâm i napravio sam izvestan napredak, ali s obzirom na to da je Lokhart bio daleko bolji ‘Španac’ od mene, koji nikada to nisam ni bio, dao sam mu materijale.“ (MacBeth 41)
Tako je dvadesetak prevoda našlo svoje mesto u kolekciji objavljenoj godinu dana kasnije, od kojih je za jedan naglašeno da je Skotova The Death of Don Pedro, mada još neke po stilu i metrici ukazuju na to da je Skot radio na njima pre nego što ih je prosledio Lokhartu. (MacBeth 1935, 41) Naredne godine, 1824, Bauring objavljuje svoju antologiju prevoda španske balade pod naslovom Ancient Poetry and Romances of Spain. Važi za prvog prevodioca koji je bio zainteresovan i za lirske pesme kao i za učenu poeziju i umetničke romanse. 
Neki od ovih prevoda su ranije objavljeni u Londonskom magazinu. Jedna mavarska balada objavljena je anonimno u Retrospektivnom pregledu 1821. (Umphrey 1945, 489; Pym & Style 2008, 264) Amfri kaže za Bauringa da je prevodio nezavisno od Lokharta i u drugom stilu. (Umphrey 1945, 489)
I njegova španska antologija je naišla na dobar prijem. Drugi čitaoci su bili impresionirani izvrsnošću ovih pesama, ali pošto lirske balade nisu toliko reprezentativne za špansku baladu kao druge vrste, Bauringov rad je dobio relativno malo pažnje. (Bryant 1973, 31) Bauringova antologija španskih romansi prikazana je anonimno u Eclectic Review 1825, The London Literary Gazette And Journal of Belles Letters, Arts, Sciences 1827 i The Monthly Magazine 1827. Bauringov prevod je prikazan i 1831. u Edinburgh Review. 
U The Eclectic Review 1825. je objavljen članak „Bowring’s Ancient Poetry of Spain“: „Kritičko poznavanje nacionalne poezije severne i zapadne Evrope, i divljenja dostojno poznavanje političkog jezika sopstvene zemlje, pravedno stavlja gospodina Bauringa na čelo naših modernih prevodilaca poezije. Ne tako davno on je preveo buket svežeg i procvalog cveća iz snežne Saramatije. Potom sledi kolekcija poetskih tulipana iz donje Batavije. Mali opus koji je sada pred nama je venac još lepši i mirisniji, iz romantičnih regiona Španije. Ukoliko jedna zemlja može biti oblikovana i modelirana svojom narodnom poezijom, onda je to Španija. (The Eclectic Review 1825, 259–260)